Vakcine koje su dostupne na austrijskom tržištu su sigurne budući da su sve dostupne vrste uspešno prošle tri faze ispitvanja njhovog delovanja. I pored toga što je korišćenje ovih vakcina odboreno od strane nadležnih službi, delovanje vakcina i mogući neželjeni efekti se redovno proveravaju i nadgledaju.

Da. Vakcine se kontinuirano nadgledaju ne samo pre i tokom odobrenja, već i dok su na tržištu.

Evropska komisija izdala je odobrenje za stavljanje u promet prve vakcine protiv koronavirusa 21.12.2020. Prva vakcinacija u Austriji sprovedena je 27.12.2020. godine.

Austrija je do sada dobila 2.033.085 vakcina dok je broj zahtevanih doza 2.222.749. Oko 1.279.143 ljudi je primilo prvu dozu vaccine dok je blizu 494.463 ljudi primilo obe doze. Tokom 2021. godine Austrija će dobiti dovoljno vakcina kako bi se moglo vakcinisati svo zainteresovano stanovništvo. Zemlje članice Evropske unije vakcine za svoje stanovništvo pribavljaju preko EU-a budući da zajednica u celosti ima bolju pregovaračku poziciju tokom nabavljanja vakcina. Čim su vakcine dostupne za isporuku članice EU dobijaju količinu vakcina koja je u skladu sa udelom svog stanovništva u stanovništvu EU-a.

Da, vakcinacija nije obavezna, ali nadležne službe preporučuju grđanima vakcinaciju. Vakcinacijom protiv koronavirusa smanjujete rizik od mogućnosti zaraze, a svako ko želi da se vakciniše moći će da to učini.

Ne, vakcina se ne plaća tako da je dostupna svima oni koji su zaintersovani da je prime.

Ne, građani ne mogu izabrati vrstu vakcine koji bi želeli da prime. Ko dobije koju vakcinu zavisi između ostalog od dostupnosti vakcina, takođe, ne odgovaraju sve vrste vakcina jednako svakoj osobi.

Ne, vakcinacija protiv koronavirusa dostupna je samo ljudima koji su stariji od  16 godina. Pre nego što deca budu vakcinisana ispitivanje dejstva vakcine mora biti sprovedeno na ovoj starosnoj grupi, a ukolko vakcine budu odobrene, deca će biti vakciniana.

• Broj vašeg socijalnog osiguranja
• Potpisanu izjavu o informisanosti i saglasnosti
• Potvrdu o vakcinaciji (ukoliko je dostupna)

Vakcinisanje protiv koronavirusa treba sprovesti 2 puta u razmaku od 21. dana.

Vakcinaciju sprovode ovlašćeni doktori i medicinsko osoblje.

Ni za jednu od trenutno odobrenih vakcina se ne može sa sigurnošću reći koliko dugo štiti vakcinisane, a takođe, još uvek nije poznato da li su potrebne ponovne vakcinacije nakon što pacijenti prime prve dve propisane doze.

Da, nijedna vakcina ne pruža 100% zaštite od infekcije koronavirusom, tako da je nošenje maski i nakon vakcinacije neophodno kako biste zaštitili sebe i druge.

Sa ovim vakcinama telu se ubrizgava neka vrsta „putokaza“ (sintetički proizvedena mRNK) pomoću kojeg se mogu nezavisno da formirati antigeni. Čim imunološki sistem pogodi patogeni virus sam može da stvori zaštitu i proizvede antitela protiv koronavirusa. mRNA koja je primenjena putem vakcine ćelije razgrađuju nakon kratkog vremena, takođe nije ugrađena u genom (DNK) i nema uticaja na ljudske genetske informacije ili plodnost.

Vektorske vakcine se sastoje od virusa koji je bezopasan, a izgleda kao uzročnik koronavirusa. Virus deluje na imuni sistem tako što odbranbeni sistem tela reaguje na virus i formira antigene, ali posledice bolesti ostaju. Na kraju, telo proizvodi antitela i štiti se od koronavirusa.

Mutacije virusa nisu ništa neobično, već prirodni proces koji se javlja kod gotovo svih virusa. Istraživanja su u punom jeku, a brojne studije proveravaju da li vakcine pokrivaju i mutacije virusa. Prema trenutnim informacijama, vakcina mRNK takođe štiti od novih sojeva, uključujući i B.1.1.7.

S obzirom na to da nema dovoljno količina vakcine, prvo su vakcinisani ljudi koji imaju povećan rizik od težeg toka bolesti, a nakon toga se drugi ljudi mogu postepeno da se vakcinišu.

Ne, vakcine protiv koronavirusa su rigorozno proverene i testirane na grupaciji od 10.000 ljudi. Vakcine su visokoefektivne, smatraju se sigurnim i ne utiču na genetski material.

Ne, to nije moguće.

Nakon vakcinacije protiv korone, kao i kod svih ostalih vakcinacija, mogu se javiti blage reakcije poput: bola na mestu uboda, umora ili glavobolje. Takođe se mogu javiti bolovi u mišićima i blaga groznica. Ove reakcije nisu opasne, ali mogu biti neprijatne i obično nestanu nakon nekoliko dana. Blage reakcije nakon vakcinacije su znak da ljudski imuni sistem reaguje na vakcinu. Ozbiljni neželjeni neželjeni efekti su izuzetno retki.

Na osnovu Zakona o šteti od vakcinacije, Republika Austrija plaća naknadu štete prouzrokovane primanjem vakcine. Ovom pravilniku dodata je vakcinacija protiv korone.

Ne možete biti 100% sigurni, ali to takođe nije bilo moguće ni za druge lekove u vreme kada su odobreni. Međutim, godine iskustva pokazuju da se većina neželjenih efekata javlja odmah nakon, ili u roku od nekoliko dana, ili nedelja nakon vakcinacije. Da bi se što je više moguće, mogli evidentirati svi dugoročni neželjeni efekti, morala bi se sprovesti vrlo duga i obimna istraživanja tokom više godina ili čak decenija, a za to vreme, društvo bi bilo uskraćeno za efikasno sredstvo za izbegavanje opasnih bolesti ili smrti.

Ukoliko postoji veza između vakcinacije protiv koronavirusa i trajnog oštećenja zdravlja (ovo se dešava izuzetno retko), oštećena osoba može podneti zahtev zbog oštećenja vakcinacijom. Uz pomoć medicinskih stručnjaka  na sudu se dokazuje veza između oštećenja i vakcinacije protiv korone. Ukoliko se uspostaviti direktna veza, primenjuje se Zakon o šteti od vakcinacije i time osigurava finansijska nadoknada i pravna sigurnost onima koji su pogođeni.

Vakcinacije su sigurne i efikasne za većinu ljudi, a u pojedinačnim slučajevima mogu se pojaviti neželjeni efekti. Ovi efekti se moraju prijaviti Saveznom zavodu za zdravstvenu sigurnost (BASG). Na ovaj način, čak i nakon što je vakcina odobrena, može se kontinuirano proveravati i osigurati da su dostupne vakcine bezbedne. Lekari, farmaceuti i drugi zdravstveni radnici dužni su, takođe da prijave neželjene efekte vakcinacije, a pacijenti ili njihovi rođaci mogu isto to učiniti direktnom prijavom BASG-u. Za više informacija možete pozvati 0800 555 621 ili pristupiti internet stranici: https://www.basg.gv.at/marktbeobachtung/meldewesen/nebenwirkungen

Vakcina još uvek nije odobrena za trudnice iako tokom procesa testiranja vakcina nisu pronađeni štetni efekti kod žena koje bile trudne. Da li se vakcinacija preporučuje tokom trudnoće zavisi od koristi i rizika koje može izazavati i tome bi trebalo individualno razgovarati sa lekarima.

Vakcinacija protiv korone se preporučuje ženama koje bi htele da imaju decu. Trenutno nema postojećih dokaza da vakcine imaju neke štetne efekte na trudnoću, embrion i rođenje deteta. Najbolje bi bilo da o ovome razgovarate sa svojim izabranim lekarom, a on će vam predočiti rizike i koristi od vakcinacije i pomoći da donesete odgovarajuću odluku.

Dojilje mogu biti vakcinisane, vakcina i njene supstance nikako ne dolaze u kontakt sa  majčinim mlekom.

Da. Vakcinacija protiv koronavirusa treba da poboljša vaš imuni sistem i štiti vaš organizam i nakon preležane bolesti.

Ukoliko imate simptome bolesti ne bi trebalo u tom trenutku da primite vakcinu protiv koronavirusa. Ukoliko je vaš test na koronavirus pozitivan, nakon karantina iIi izlečenja možete primiti vakcinu.

Osobe kojima su dijagnostikovane  alergije (poput na kućnu prašinu ili travu) mogu se vakcinisati protiv koronavirusa budući da su ozbiljne alergijske reakcije na vakcinu izuzetno retke, a vreme posmatranja mogućih promena nakon vakcinacije kod ovih osoba treba da produžiti na oko 30 minuta. Ukoliko imate ozbiljne alergije, trebalo bi pre vakcinacije da razgovarate sa lekarom koji vas leči o rizicima i prednostima vakcinacije protiv korone. Ako se odlučite za vakcinaciju sa sobom bi trebalo da ponesete karton na kome su naznačene vaše alergije.

Do sada su vakcine protiv korone samo delimično proučavane kod ljudi sa autoimunim bolestima. Već je stečeno iskustvo o HIV-u, karcinomu (bez hemoterapije), dijabetes melitusu, stabilnim autoimunim bolestima i bolestima koje pogađaju kardiovaskularni sistem ili pluća. U ovim slučajevima nisu pronađeni štetni efekti na podnošljivost ili efikasnost vakcine. Još uvek ima premalo znanja i iskustva sa drugim kliničkim slikama. Pre odluke o vakcinaciji osobama kojima su dijagnostikovane autoimune bolesti se preporučuje savetovanje sa lekarom koji prati i leči njhove zdravstvene probleme.

Svi ljudi koji su trenutno bolesni ili imaju neku vrstu infekcije ili zapaljenja mogu biti vakcinisani nakon što se oporave. Takođe, slaba prehlada nije razlog da se odloži vakcinacije protiv koronavirusa.

Čim dobijete pravo na vakcinaciju možete biti vakcinisane u skladu da planom o vakcinaciji protiv bolesti COVID-19.

Uprkos uspehu i odobrenjima vakcina protiv korone, intenzivno istraživanje vakcina se nastavlja se širom sveta. Prema podacima Svetske zdavstvene organizacije (SZO), trenutno je u razvoju preko 200 kandidata za vakcinu. Detaljan pregled trenutnog stanja razvoja vakcina možete pogledati ovde: https://www.who.int/publications/m/item/draft-landscape-of-covid-19-candidate-vaccines

Kliničkim studijama koje se sprovode u laboratoriji sa ćelijskim kulturama ili u eksperimentima na životinjama, istraživači dobijaju početne informacije o efektu, podnošljivosti i doziranju novog aktivnog sastojka. Ukolika nema opasnih neželjenih efekata, i ako je etički komitet odobrio, aktivni sastojak se može testirati na ljudima. Kliničke studije pažljivo ispituju da li je aktivni sastojak siguran, podnošljiv i efikasan.

Da, nekoliko domaćih kompanija istražuju i razvijaju kandidate za vakcnu ili njihove sastojke. Cilj je dobiti odobrenje za nekoliko vakcina što pre moguće.

Da, ali to se retko dešava. Vakcine se povlače u slučajevima kada su neželjeni efekti dugoročni.

Ako je vakcina protiv koronavirusa sigurna, dobro se podnosi i efikasna je, postoji mogućnost da se ubrza postupak odobravanja kako bi se vakcina brže plasirala na tržište. Procene se obično vrše jedna za drugom. Uz prateću procenu, nadležne farmaceutske službe mogu početi da procenjuju vakcinu dok je razvoj još uvek u toku. Ovo štedi vreme, a sigurnost i efikasnost su uvek glavni prioritet.

Pre nego što se vakcina pojavi na tržištu, ona se proverava po tačno definisanom procesu. Na početku razvoja vakcine, patogeni oblici virusa se analiziraju, pa se na  na osnovu toga razvija  dizajn vakcine. Efikasnost i tolerancija se u eksperimentima prvo ispituju na životinjama i u ćelijskim kulturama, jer postoje jasni zakonski i naučni zahtevi koje kandidat za vakcinu mora da ispuni pre nego što se može testirati na ljudima. Pod uslovom da ispunjava visoke zahteve za proizvodnju i kvalitet, kandidat za vakcinu će biti testiran u kliničkoj studiji koja se odvija u tri faze na dobrovoljnim učesnicima. Ako vakcina prođe sve ove testove, može se podneti zahtev za odobrenje.

Proces odobravanja vakcine je veoma striktan, a ukoliko je zahtev za odobrenje vakcine podnet Evropskoj agenciji za lekove, moraju se dostaviti opsežni podaci koji se tiču proizvodnje vakcine i kliničke studije sprovedene na ljudima i životinjama. Na osnovu svih predstavljenih podataka, vrši se procena rizika i dobitaka kako bi se obezbedila sigurna, visokokvalitetna i efikasna vakcina.

Pre nego što započnu procese istraživanja, kliničke studije moraju biti unete u javno dostupan registar. Ovo garantuje najveću moguću transparentnost u medicinskim istraživanjima i obezbeđuje se da nijedan podatak ne može biti potisnut ili izostavljen. Informacije o kliničkim studijama su dostupne na sledećem linku : https://www.clinicaltrialsregister.eu/

Testiranje na koronavirus u Austriji, dostupno je svim građanima (bez obzira na njihovo državljanstvo) koji su za njega zainteresovani.

Ne. Testirati se mogu putnici koji su došli iz inostranstva (kako bi prekinuli karantin), ljudi koji žele da koriste usluge kozmetičkih i firzerskih salona, osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženim osobama ili pojedinci koji žele da dobrovoljno da se testiraju.

Ne, testiranje je potpuno besplatno.

Kako bi svaki zainteresovani građanin mogao da se testira neophodno je da popuni online prijavu tj. odabere željeni termin i registruje se, ili prijavi se pozivom na broj telefona 1450. Kako se ovaj proces odvija možete saznati u sledećem tekstu.

Prijavljene osobe moraju kod sebe imati: identifikacioni dokument, e-card (ukoliko ga poseduju), QR kod registracije, potvrdu o registraciji termna, zaštitnu FFP2 masku.

Ukoliko ne posedujete E-card možete se testirati. Prilikom prijave neophodno je navesti broj socijalnog osiguranja koje posedujete, a ukoliko nemate broj socijalnog osiguranja to polje ostavite prazno. U ovakvom slučaju na testiranje je obavezno ponesite lični dokumet.

Brzi antigen test je potpuno besplatan, radi se uzimanjem brisa iz nosa i ždrela, a rezultati testa se dobijaju na licu mesta (15 minuta od uzimanja brisa). Samo u slučajevima ukoliko je test pozitivan neophodno je uraditi PCR test, dok, ukoliko je rezultat negativan on važi narednih 48 sati (npr. za odlazak u frizerske ili kozmetičke salone). PCR test mogu uraditi putnici koji su pristigli u Austriju, a koji žele da prekinu karantin, osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženim licima, osobe koje imaju neke od simptoma koronavirusa, kao i osobe kod kojih je brzim antigen testiranjem utvrđeno da su pozitivni na koronavirus.

Đaci dva puta nedeljno obavljaju samotestiranje brzim antigen testovima. Kako čitav proces izgleda, pročitajte u ovom tekstu.

Osobe koje poseduju e-card, od 01. marta će biti u mogućnosti da od austrijskih apoteka mesečno dobiju po pet besplatnih testova na koronavirus kako bi se mogli testirati u kućnim uslovima.

Ne, svaka osoba može uraditi ovaj test uz koji se dobija uputstvo za upotrebu. Rezultat testa dobćete za 15 minuta, a kako se odvija ce proces pročitajte ovde.

U Austriju se može slobodno putovati iz cele Evropske unije uz poštovanje 3G pravila. Detaljnije informacije o putovanjima možete naći u sledećem tekstu.

Kako se navedi na zvaničnim online platformama austrijskih ministarstava, ulazak u Austriju dozvoljen je samo iz država EU, dok je iz svih drugih država (sa malobrojnim izuzecima) zabranjen. Koji su to izuzeci pročitajte u ovom tekstu.

Za putnike koji dolaze iz visokorizičnih zemlja u kojima nastaju/su nastali novi sojevi virusa neophodan je PCR test + karantin. Putnici koji dolaze iz ovih zemalja(Brazil, Indija, Južnoafrička Republika i Velika Britanija) susrešće se sa strogim pravilima koja podrazmevaju obavezan desetodnevni karantin, sa mogućnošću prekida petog dana, bez obzira da li su pojedinci vakcinisani, testirani ili preležali koronavirus.

Registraciju za odobrenje pre putovanja mora izvršiti svaka osoba koja ulazi u Austriju pre nego što krene na put (najranije 72 sata pre nego što uđe u Austriju). Registracija je uvek važeća samo za registrovano lice i njegove priložene podatke, zbog toga, tokom svakog novog ulaska u Austriju je neophodna nova registacija.  Detaljnije o online registraciji pročitajte ovde.

Radnici koji dolaze iz drugih zemalja zbog posla u Austriji i stanovnici Austrije koji se vraćaju u matičnu zemlju zbog posla u inostranstvu takođe moraj da se online registruju i da imaju negativan PCR test ili antigen test koji nije stariji od 72 sata.

Deca mlađa od 10 godina ne moraju imati test,  ali za njih važe iste mere kao i za odrasle pod čijim nadzorom putuju, što znači da ukoliko se karantin za odraslu osobu, pod čijim nadzorom deca putuju, smatra prekinutim, onda se karantin smatra prekinutim i za decu.

Izuzeci su:

• Putnici koji dolaze iz zemlja sa niskom incidencijom. Za njih važi 3G pravilo, bez karantina. U ovu grupu spadaju sledeće zemlje:  Andora, Australija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Hrvatska,  Irska, Island, Italija, Izrael, Južna Koreja, Kipar, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg Mađarska, Malta, Monako, Nemačka, Norveška, Novi Zeland, Poljska, Portugal, Rumunija, San Marino, Singapur, Slovačka, Slovenija, Španija, Švajcarska, Vatikan.
• Tranzitni putnici bez usputnog zaustavljanja.
• Putnici koji ulaze u Austriju zbog nepredvidivih familijarnih razloga.
• Nužni razlozi za brigu o životinjama ili za preduzimanje mera potrebneih u poljoprivredi i šumarstvu.
• Putnici u profesionalnim prevoznim putovanjima / prelazni letovi.
• Vozači vozila u javnoj službi.
• Ljudi koji dolaze iz Austrije, potom prelaze na stranu teritoriju bez zaustavljanja da bi stigli na odredište u Austriji.

Putovanja u zemlje Balkana za austrijsko stanovništvo su dozovljena, ali u svakoj od zemalja važe različita pravila prilikom ulaska.

Koja su pravila na snazi pročitajte u sledećim tekstovima:

• Srbija
• Bosna i Hercegovina
• Hrvatska
• Slovenija
• Crna Gora
• Severna Makedonija

Zahtev za produžavanje boravišne vize predajte pre isteka vaše vize. Pošaljite ga poštom sa potrebnim dokumentima i aktuelnom fotografijom. Ukoliko ste na vreme predali zahtev, možete ostati u Austriji dok se o vašem zahtevu ne odluči, takođe, možete i dalje raditi ukoliko st do tada radili na osnovu vaše boravišne vize.

Zbog trenutne situacije u prostorije magistrata (MA 35 u Beču) možete doći samo uz prethodno rezervisan termin.  Termine možete rezervisati samo u sledećim situacijama:

• Ukoliko dolazite iz jedne od trećih zemalja i podnosite zahtev za prvu vizu.
• Dolazite iz jedne od zemalja EU/EWR ili ste član porodice jednog od EU/EWR državljana i živite u 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10, 11, 12, 13, 14 ili 23 bečkom okrugu, rezervišite termin onlajn u referatu 5.0, jer je taj referat zadužen za te okruge. Ukoliko živite u 1, 2, 9, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21 ili 22 bečkom okrugu, rezervišite termin onlajn u referatu 5.1.

• Ukoliko ste poreklom iz trećih zemalja države i hoćete da podnesete zahtev za prvu boravišnu/stalnu vizu ili da promenite zahtev na “stalni boravak – bez prava na radni odnos (Niederlassungsbewilligung – ausgenommen Erwerbstätigkeit)” Rezervišite termin onlajn

Ukoliko slučajno rezervišete termin u pogrešnom magistratu vaš termin je nevažeći.

Svaku dopunu dokumenata treba poslati poštom ili putem mejla, a ukoliko vam je termin za produžetak neophodan MA 35 će vas kontktirati i napraviti termin.

Sve informacije o stanju vašeg zahteva, možete dobiti pozivom na broj 1-4000-3535.

U slučaju da ste nastanjeni u nekoj od drugih pokrajina, na sajtu nadležnih državnih institucija proverite koja pravila su na snazi.

Ukoliko produžavate vašu vizu ili EWR dokumentaciju ne možete rezervisati termin, već je neophodno da fomrular za produžetak željenih dokumenata popunite i pošaljete ga poštpom. Neophodno je da pošaljete i kopije vaših dokumenata i jednu aktuelnu fotografiju. Nakon što ste predali zahtev poštom ili mejlom ćete dobiti potvrdu da ste predali zahtev.

Svaku dopunu dokumenata treba poslati poštom ili putem mejla, a ukoliko vam je termin za produžetak neophodan MA 35 će vas kontktirati i napraviti termin.  Detaljnije informacije možete pronaći na sledećem linku

Ne. Ukoliko su svi uslovi ispunjeni, vizu ili traženu dokumentaciju čete dobiti na kućnu adresu.

Ukoliko imate neograničenu vizu (Unbefristet/Daueraufenthalt-EU), možete i dalje ostati i raditi u Austriji, iako je vaša viza istekla. Zahtev za produživanje te vize možete podneti kada god, čak i nakon njenog isteka.

Za sva pitanja u vezi sa ove dve vize zbog modela skraćenog radnog vremena ili okončanja radnog odnosa možete stupiti u kontakt sa AMS-om.